Ljubav i žrtva

Pojedini vlasnici su kao i Kapovi dolazili u situacije da ne znaju više šta da rade, a mali broj njih je posezao za ekstremnim merama.

Dvogodišnjeg staforda Zigija vlasnica je dovela kod veterinara i tražila da se izvrši eutanazija psa.

Veterinar je sa pravom pitao zašto da se to uradi, ako ispred sebe vidi mladog i zdravog psa.

Mila je objasnila da se ona izuzetno plaši, jer Zigi reži na svakog ko uđe u njen stan i nije htela da razmišlja da li će tako moćan pas jednog dana napasti i ozbiljno ozlediti čoveka.

To je bila njena prva žrtva, jer i pored velike ljubavi prema svom psu, nije htela da on nekome nanese bol.

Srećom, veterinar je predložio da se prvo pokuša sa korekcijom njegovog ponašanja uz pomoć lica koje se tim problemima bavi i ona je odmah prihvatila.

Zarežao je i na mene kada sam prvi put ušao u stan, ali nisam pridavao pažnje tom ponašanju.

Ignorisao sam ga i kada je prošla njegova tenzija zbog mog ulaska, pozvao sam ga i započeli smo normalnu komunikaciju.

Sa njim sam radio više meseci.

Ispostavilo se da je broj njegovih problema bio mnogo veći, a njihov uzrok mnogo dublji.

Glavni problem u šetnji je bila njegova vuča na povodniku, a kada bi video određene pse, vlasnici su u potpunosti gubili kontrolu nad njim, jer ih je često obarao.

Kada bi dotrčao do njih, nije bilo fizičkog sukoba, sve se završavalo na režanju ili lajanju pasa.

Kada sam pričao sa Milom o tome od kada se on tako ponaša prema drugim psima, shvatio sam da se njegov odnos prema psima izgradio kada je bio štene i kada ga je fizički napao pas iz njihove zgrade.

Od tada je izgradio odnos straha prema drugim psima.

U stanju straha u psećem svetu treba nešto uraditi, pobeći ili se pobiti.

A ponekad je napad najbolja odbrana.

Zato se verovatno zaletao na druge pse.

Kada bi se otrgao sa povodnika i došao nadomak drugog psa, strah bi opet prevladao i ne bi stupio u fizički obračun.

Da bi se ovi problemi rešili, trebalo je mnogo istrčavanja sa lopticom koju je obožavao, unošenje reda u njegov život kroz raličite rituale koji su se ponavljali, uvođenje disciplinskh radnji koje psu omogućavaju fokusiranost na vlasnika i smirenje, kao i dosta kontakata sa drugim psima u uređenoj situaciji, koju vlasnik kontroliše svojim postupcima.

Na obostrano zadovoljstvo, posle upornog i strpljivog rada Zigi je postao zadovoljan pas, a njegovi vlasnici ponosni na njegovo ponašanje i manire.

To je bio jedan od mojih najdražih slučajeva, jer je jedno od najvećih zadovoljstava kod čoveka kada nekom biću spasi život.

A Zigi je bio na korak od smrtonosne injekcije. Kao što obično biva u životu, posle zatišja kreće nova bura.

Mila me je nazvala telefonom i zamolila me za uslugu da joj pomognem da udomi Zigija.

Bio sam zaprepašćen odlukom, posle toliko vremena, truda i upornosti koje smo svi zajedno uložili.

Pitao sam za razlog.

Rekla je da je njena ćerka upisala studije i da veći deo dana provodi na fakultetu, da joj je sin otišao u inostranstvo u sklopu programa razmene srednjoškolaca i da nema ko drugi da brine o njemu.

A obzirom da mora po ceo dan da radi da bi ishranila porodicu, jadnog Zigija nema ko ni da prošeta.

Druga Milina žrtva je bila, da bez obzira koliko ga voli i koliko je sebe uložila u njega, ne posmatra Zigija iz svoje perspektive i ne želi ga zbog svojih potreba.

Ona želi da njemu sve bude potaman i da on ima vlasnika koji će zadovoljiti sve njegove.

Našla je Nemanju, a ja sam im pomogao da se taj proces odvajanja od starog vlasnika i privikavanja na novog odvije što bezbolnije po Zigija.

Taj proces nije bio uopšte traumatičan za Zigija, pogotovo što je novi vlasnik bio radnik u mesari i svakodnevno je donosio meso i kosti za svog ljubimca.

Šalu na stranu, jeste Nemanja radio u mesari, ali je najvažnije da vlasnik ostvari pravilan i stabilan odnos sa svojim ljubimcem, što je njemu itekako pošlo od ruke.

Mila je sve to verovatno isplakala negde u samoći, jer je podnela još jednu žrtvu i prihvatila moj savet da ne pokazuje koliko joj je teško u momentu kada Zigi treba da promeni vlasnika, jer bi njena nestabilnost samo otežala navedeni proces.

Njena ljubav je doprinela da uradi nešto što će joj naneti bol, a voljenom biću trajnu sreću.

Pričali smo nekoliko puta posle promene vlasnika, rekla mi je da je zadovoljna, jer je Zigi pronašao svoj mir.

Imao sam jak utisak da je i Mila pronašla svoj mir, kada je videla koliko Nemanja uživa u Zigijevom društvu i da se ne odvaja od njega.

A čim Nemanja toliko uživa, uživa sigurno i Zigi.

Svi srećni i zadovoljni posle toliko preokreta, kao u nekom filmu.