Očekuješ mnogo problema i truda, dobiješ neočekivano
Četiri godine nakon Maksimilijana, u moj život su ušla dva francuska buldoga, Lara i Lusi, koji su imali 6, odnosno 3 godine.
Vlasnici Igor i Tanja su očekivali rođenje prve bebe.
Zvali su me deset dana pred termin porođaja.
Plašili su se za bezbednost deteta koje treba da se rodi.
Naime, par dana pre našeg prvog susreta, Lara je u gomili dece prvi put zarežala na neko dete.
Tanja se uplašila da tako može zarežati na bebu, što je za majku bilo neprihvatljivo.
Na prvom sastanku sam video dosta problema: psi su vukli na povodniku, posebno u prisusutvu drugih pasa, kontrola na povodniku nije bila dobra, u stanu su psi radili šta su hteli, a stalno su jedno drugom izazivali uzbuđenje.
Rekao sam vlasnicima da je deset dana malo za rad sa psima, jer je potrebno raditi sa oba psa, a ne samo sa Larom koja je pokazala agresiju prema detetu.
Psima je bila ukazivana velika pažnja i tu pažnju je bilo potrebno postepeno smanjivati, da bi se psi prilagodili rođenju deteta.
Prilikom rođenja bebe, pažnja vlasnika se naglo preusmerava sa psa na bebu.
Ako je pažnja vlasnika pre dolaska bebe bila izražena, onda bi za psa veliki stres i veliku promenu predstavljalo skoro totalno preusmerenje pažnje vlasnika ka bebi.
Vežbama smo izazivali smirenje i poslušnost pasa i u takvom stanju upoznavali pse sa mirisima kupki i odeće koje su pripremljeni za bebu.
Na taj način su se psi postepeno prilagođavali na mirise kojima će beba biti „okupana“.
Kontrolisali smo njihovo ponašanje, čak i njihovu igru.
Prvi smo započinjali kontakt i prvi završavali.
Jasno smo im stavili do znanja da su stvari koje im dajemo naše i da ih u svakom trenutku možemo uzeti od njih, da mi kontrolišemo situaciju.
Tako smo ih pripremili da mi kontrolišemo i pristup bebi.
Na taj način se stvaraju uslovi da psi poštuju i bebu.
Radili smo paralelno napolju na tome da psi mirno prilaze drugim psima, da ne vuku na povodniku, išli smo tamo gde ima dece i dovodili ih u stanje smirenja, koje je trebalo da povežu sa decom.
Napredak je bio izuzetno brz, bez obzira na starost pasa, složenost situacije i manjak vremena.
Nekoliko dana posle porođaja, došao sam da čestitam srećnim roditeljima na rođenju ćerke i održim još jedan čas.
Sa zadovoljstvom sam ustanovio da su psi izuzetno dobro prihvatili bebu i da vlasnici nemaju nikakvih problema sa njihovim ponašanjem.
U toku rada, a pre porođaja, desila se jedna zanimljiva situacija.
Dok smo šetali parkom za pse i dok sam Igoru i Tanji objašnjavao kako kontrolisati pse i šta je sve potrebno raditi, odjednom smo iza nas čuli glas žene, koja se izvinila i rekla sledeće: “Vidim da se bavite psima.
Bila sam iza vas i slušala Vas neko vreme.
Sviđa mi se Vaš pristup u radu.
Koliko vidim radite sa porodicom koja očekuje bebu.
Moja ćerka je u devetom mesecu trudnoće i ima problem sa psom, koji treba rešiti“.
Zatim me je zamolila za kontakt telefon, koji sam joj naravno prosledio.
Tako sam počeo da radim sa Kapom, engleskim stafordskim terijerom.
