Uticaj porodičnih odnosa na psa

Nemaju sve životne priče srećan kraj, kao ova sa Zigijem, barem ja nisam bio svedok takvog kraja u napred navedenom slučaju.

Lana je bila dvogodišnji mešanac, a njeno ponašanje je u najmanju ruku bilo problematično.

Odnosi sa njom su bili tako postavljeni, da je surovo konrolisala ponašanje ukućana.

Dešavalo bi se da je vlasnici maze, a ona se odjednom okrene i ugrize ih.

Najveći problem je bio kada neko kine.

Ona bi se u tom trenutku žestoko zaletela na onoga koji je kinuo i pokušavala da se fizički obračuna sa njim.

Goran i Petra su živeli sa svojom bakom i Lanom u istom stanu.

Nažalost, Lana je najveću agresiju pokazivala prema baki i jednom je ozbiljno ozledila nakon njenog kijanja.

Primetio sam da pas može da radi šta hoće, da može da se popne na kauč kada to poželi, da dobija nagradu u vidu maženja svojih vlasnika kada god nešto uradi na svoju ruku.

To je kod nje osnaživalo osećaj da ona dominira nad prostorom i ljudima.

Kada psi posle dugog vremena ovakve prakse steknu trajan osećaj dominacije, onda na pseći način upozoravaju ljude kada urade nešto što nije po njihovoj volji.

Često upozore na agresivan način.

Uspeo sam bez reči i fizičkog kontakta da je odvojim od kauča i pomerio je u hodnik, koji je bio povezan sa dnevnom sobom u kojoj smo svi sedeli.

Zatim sam počeo da kašljem, a Lana nije odgovarala ni na koji način, jer nije stvar bila u tome da li neko kija ili ne, već da li kontroliše situaciju ili ne.

Vlasnici su mi takođe prijavili da napolju mnogo vuče na povodniku, pogotovo kada vidi druge pse i tada počinje da reži i da laje.

Kada smo izašli napolje, shvatio sam da nikakvog reda nije bilo u njihovim šetnjama, da je pas vukao gde je hteo i kada je hteo i da mu je sve bilo dozvoljavano.

To je znatno povećavalo nivo uznemirenosti psa.

Ona je bila stalno napeta i dovoljan je bio mali okidač da se njeno ponašanje pretvori u eksploziju agresije.

Kada sam pokušao da od šetnje napravim neku strukturu, da je vodim, branim je svojim telom od drugih pasa, preusmeravam joj pažnju pre nego što vidi psa, njene reakcije su bile mnogo manje burne i mnogo lakše su se dale kontrolisati.

Objasnio sam vlasnicima u kojim situacijama je njihov pas radio po svom, kako su nenamerno nagrađivali takve postupke svog psa pažnjom (maženje i vikanje su različiti oblici pažnje za psa) i kako treba formirati nove odnose, gde će pas slušati svoje vlasnike i biti nagrađivan za svoje ponašanje.

Kada sam naveo par primera usledila je jedna vrlo neprijatna situacija.

Goran je počeo da optužuje Petru kako je on njoj sve vreme pričao isto što i ja, samo ona njega nije htela da sluša i kako je ona kriva za Lanino ponašanje.

Kada se prvi put nađete u nečijoj kući i kada odmah krenu svađe i optužbe, ne možete se osećati dobro.

U svoj toj mučnoj situaciji, shvatio sam da je istina negde na sredini.

Možda je Goran imao neke dobre stavove u odnosu na psa, ali neke sigurno nije imao, jer se pas ne bi ponašao na taj način.

Takođe, gde nema dogovora u kući, teško se može doći do zajedničkog i pravog rešenja.

Na kraju smo se okvirno dogovorili da se čujemo naknadno za sledeći čas, ali sam znao da sledećeg časa neće biti.

Nesloga je bila toliko izražena u tom trenutku, da je svađa bila preča od svega ostalog.

Nadam se da su se odnosi kasnije sredili i da su angažovali nekog ko će im pomoći da reše ozbiljne probleme svog psa.

Psi reaguju na emocije i ponašanje svojih vlasnika, pogotovo ako su oni burni i izraženi.

Nekad se ljudi menjaju zarad dobrobiti svojih pasa.

Na kraju se ispostavi da se menjaju i na svoju dobrobit.

Na moju sreću, ovakvih primera je bilo dosta u radu sa vlasnicima.